Morski suton po mađarski
Mislila sam da sam u uvalici vidjela sve, a onda se u nju spustio turistić u žarko narančastim kupaćim hlačicama.
Nebo je taman poprimalo blago ljubičastu boju, i svima nam je trebao samo smiraj dana. On se na žestokom mađarskom došaptavao sa staricom koju je pod rukom doveo na kamen. Zajedno im je cca 110 godina.
Najprije mu je namazala leđa faktorom 80. Dan je već bio na izmaku. Nazirale su se velike svjetlocrvene fleke po leđima. Skinuo je kričave narančaste kupaće hlačice da bi nas počastio kričavo crvenim kupaćim gaćicama. Dodao je starici-majci naočale za vid. Ona ih je spremila u kutijicu i zaronila rukama u torbu. Izvukla je štapić. On je taj štapić rastvorio i nastao je štap. Na vrh je nataknuo fotić. Puhnuo je i rubom ručnika obrisao leću. (Mi pljunemo u masku za more prije zarona, ali mi smo Balkanci.)
On je upuhao malo korone i fino to razmazao po leći. Onda je još malo rastvorio štap i sad je s palicom dugom 2m krenuo prema moru. Na skliske stube. Mi skočimo sa stijene u more, ali mi smo Balkanci. Na prvoj se stubi poskliznuo, ali je onda zavidno zabalansirao onom palicom i uspio se zadržati na suhom. Onda je lagano, učeći usput plivati kurje oči, u(ni)lazio u more. Mislili smo da ga privlači blagoljubičasta nijansa ljetnog sutona, kao nas Balkance koji se svi poredaju(mo) ne bi(smo) li napravili tisućitu istu ljetnu fotku, ali ne, Mađar nas je iznenadio.
Uplivao je balansirajući svojim motkom, nagnuo glavu prema kameri i onda počeo nevoljko ispuštati nekakve čudne sibilante te krenuo van k starici-majici. Izgovorio je još sijaset sibilanata i onda mu je onda dodala ručnik, a on njoj palicu. I onda je obrisao ruke i onda je uključio fotić. Koncentrirajući se ranije na zapuhivanje leće, zaboravio je uključiti kameru…
Opet je balansirao na skliskim stubama, i opet je uplivao i onda je spustio kameru bliže svome licu, zaranjajući motku u more, i krenuo raditi grimase… Jednu je zadržao i onda smo shvatile- namješta se za fotografiju godine, ali on je, zadržavši grimasu s poluosmijehom i naraslim očima, počeo lagano kružiti plivajući i GOVORITI. Govoriti na tečnom mađarskom uporno gledajući u kameru, ne mijenjajući grimasu i držeći motku s kamerom visoko nad sobom.
Strašno me zanimalo ima li scenarij. Zna li unaprijed sve što će ispričati u kameru ili je spontan?… Plivao je sve brže i sve žešće koturao one sibilante u kameru… Gotovo sam sigurna da je po scenariju… Nasmijao se nakon 11,5 min i izašao iz mora. Dao je kameru starici-majci.
Pregledali su filmić.
Nije bila zadovoljna i on je opet unišao u more. Sad je bio koncentriraniji i nekako mu je lakše išlo… Repetitio est mater studiorum!…
Skoro smo zaboravili na njega kad je odjednom viknuo i u našem fokusu bio je na leđima plutajući Mađar koji visoko nad sobom drži kameru i maštovito razgovara s njom ujedno žestoko prskajući nožicama sve pred sobom, u zavidnoj brzini i totalno skrenuvši od scenarija… Ovaj je od svoje kamere napravili periskop. U samo 11,5 minuta. A mislila sam da sam sve vidjela.